Ми смо социјалисти. Ми смо непријатељи, смртни непријатељи модерног капиталистичког економског система и његове економије експоатације сиромашних и угрожених, капиталистичког система који на неморалан начин, на основу материјалног богатства, а не на основу способности и квалитета суди о људима. Ми имамо циљ – да уништимо такав поредак по сваку цену.
Али, не треба се варати! Није довољно само заменити један систем другим, потребно је променити дух! Потребан је дух који ће успети да превреднује и одбаци материјализам!
Морамо пре свега схватити да је рад више него средство којим се стиче благостање! Лични квалитети важнији су од сваког профита! Вредновање људи на основу њиховог материјалног богатства, једнa је од најозлоглашенијих заоставштина капитализма. Пад националног духа логична је последица успостављања оваквих критеријума и поштовања оваквих „вредности“. Новац, схваћен као основни критеријум вредности, непријатељ је расе, крви и самога живота. Никада нисмо имали сумње да ће наш национални социјализам коначно ставити тачку на привилегије богатих, те да ће ослобођењње радника довести до њиховог учешћа у управљању државом!
У нашем народном покрету, било је доста речи о потреби за стварањем новог политичког вође. Потреба за новим вођом заправо, потпуно је у сагласју са оним што сам горе већ навео. Но, методи који се тренутно предлажу, а који се своде на проверу крви, на, да теко кажем „ре-нордификацију“ нације, са моје тачке гледишта нису од претеране користи и немају неку нарочиту предност, а и сама ефикасност оваквих подухвата је под знаком питања. Постоји један стари пруски начин провере издржљивости и способности, кориснији од било ког другог – то је служење војног рока!
Управо војни рок, према старој пруској традицији, представља највишу и најдрагоценију форму служења Отаџбини за све мушкарце. Еквивалент војсци, када говоримо о женама, јесте материнство. У многим афричким земљама, рецимо, постоји обичај да се мајке које умру на порођају сахрањују са свим почастима, као и ратници који су пали на бојном пољу.
Можете рећи да је по среди утопија, али мислим да грешите! Допустите да протекне 20 до 30 година такве селекције и видећете да ће Немачка имати такво руководво и такву извршну власт која ће бити у стању да преобрази лице друштва и државе, елиту која ће постати кичма наше државе и економије!
Написао: Грегор Штрасер
Нема коментара:
Постави коментар